Аутор/ка: Прошло је две и по године од продаје хотела Милешева фирми „Мали кућни апарати“ из Београда. И као што би многи очекивали да приватизација доноси нешто добро са собом, jедан поглед на хотел, који је пред сам престанак рада деградиран у коначиште, довољан је да се донесе закључак да се ствари нису помериле са мртве тачке. Како би се вратио стари сјај, којим је некад блистао, потребна су велика улагања.
Врата некадашњег хотела Милешева очигледно већ дуго нико није отварао, јер да јесте не би све мирисало на запуштеност. Некадашње радно време од 0 до 24 важи само за птице, које несметано улазе кроз поломљене прозоре. У овом хотелу одавно не цвета цвеће, али на његовом крову ничу брезе. Можда то у неком другом случају и не би било лоше архитектонско решење, али овакво дивљање природних лепота на згради хотела није ништа друго него одраз напуштености.
Пре 12 година, тачније у априлу 2010. године, отворен је стечајни поступак над Угоститељско-туристичком предузећем „Путник“ Пријепоље д.о.о. коме су припадали хотел у Пријепољу и објекти на Јабуци.
Хотел је продат крајем 2019. године за 18,5 милиона динара, што је било за 88 милиона мање од процењене вредности. Као нови власник уписала се фирма „Мали и кућни апарати“, на чијем је челу, према подацима Агенције за привредне регистре, Санида Џанџановић.
Добијањем новог власника, хотел није добио ништа. Ситуација „ни тамо ни овамо“ трајаће вероватно још дуго, све док се не реше правне заврзламе између општине, која је и даље већински власник земљишта око хотела, и новог власника.
Наиме, сазнајемо да фирма „Мали кућни апарати“ чека да општина Пријепоље заврши конверзију земљишта, за коју је она послала захтев, и тек тада ће донети одлуку за коју намену ће корисити простор саме зграде хотела и земљиште око њега. Сазнајемо и да је нови власник фактички купио само зграду хотела, а не, како је приликом продаје било назначено, и базен и спортски терен. Све то је још увек у државној својини и због тога је покренут поступак конверзије.
А пре 43 године, на отварању, вероватно нико није ни помислио да ће хотел доживети данашњу судбину.
Почетак градње хотела „Милешева“ био је 1976. године и градио се четири године. Отворен је 11. августа 1979. године, а вест је одјекнула у тадашњем Гласу Полимља, и целој Србији преко Радио Београда. Писало се и причало да је то репрезентативно здање високе „Б“ категорије, које се простире на 4000 м2, а кафана и ресторан располагали су са 400 места. Хотел је имао 54 двокреветне собе и четири апартмана. Важио је за најлепши угоститељско-туристички објекат на магистрали од Београда до мора и запошљавао је око 80 школованих угоститеља.
Отворио га је члан Извршног већа Петар Антонијевић. На отварању су певали Драган Антић, Бисера Велетанлић, Уснија Реџепова, Мирко Рондовић, ансамбл „Наракорд“. Наступили су и пријепољски аматери Олга Савковић, Нада Радоњић, тамбураши и чланови музичке групе КУД „Љубиша Миодраговић“.
Хотел је коштао 52 милиона нових динара, пројектовао га је архитекта Милош Кико Бојовић. Извођач радова био је ГРО „Рад“ из Пријепоља са кооперантима. Ентеријер је урадила архитекткиња из Београда Даница Маринковић, велики мозаик дело је сликара Танасија Стојића Рузмарина а таписерије сликарке Весне Милуновић из Београда.
„Саграђен је и отворен захваљујући напорима и помоћи привредних и политичких струкутра, ангажовањем удруженог рада из ИНЕКС система, као и одрицањима радних људи ИНЕКС Милешева, за које је ово велика радна победа и најлепши поклон граду“, писало је тада у Гласу Полимља.
Данас, од поклона је остало само ругло, као слика и прилика газдовања друштвеном својином.
